Razvojne norme

Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike tipičnog razvoja govora kod većine dece.

0 – 2 meseca

Dete vokalizuje, igra se govornim organima, dobro guta, vuče dobro pri sisanju, dobro otvara i zatvara usta. Zbog nedovolјne razvijenosti motornog sistema, reakcije na iznenadne zvuke i šumove su nestabilne i nezrele, ali se može razaznati kojih se zvukova dete boji, koji su mu zanimlјivi i zabavni, na najopštijem nivou, koji su mu prijatni, a koji neprijatni.

2 – 4 meseca

Kod deteta se može primetiti gukanje, kao da dete raspevava vokale. Dete produkuje slogove poput ba, ga, koji su slični po trajanju i intenzitetu. Javlјaju se bezvučni plozivi – P, T. Povezuju se 3 različita vokala – eau. Dete očima traži izvor zvukova, odnosno pokušava da lokalizuje zvukove u prostoru.

4 – 6 meseci

Vokali se povezuju u slogove i spontano dolazi do pojave glasova koji podsećaju na L, H, F, V. Brblјanje je tipično za ovaj period uz kombinacije ap, apa, ba, da, ta, ga. Vokalizacijom dete ponekad daje potvrdu da prepoznaje majku. Prepoznaje glasove ukućana i češćih posetilaca. Na zvuke poput laveža psa, mjaukanje mačke, zvono, telefon, dozivanje po imenu, reaguje povećanom pažnjom i okretanjem glave ka smeru izvora zvuka.

6 – 8 meseci

Dete počinje da udvaja najpre iste slogove – ba-ba, pa-pa, ta-ta, a potom i različite slogove – ma-ba, ta-ba. Razume svoje ime i odaziva se pri pozivu. Kada plače izgovara m…m…m. Dete počinje da razaznaje zvuke i pripaja im značenje. Pokazatelј da se sluh ne razvija adekvatno može biti odsustvo pokretanja glave u pravcu zvuka ili odsustvo brblјanja.

8 – 12 meseci

Dete izgovara određeni broj glasova uz kombinacije glasova. Ima više reči koje su nastale udvajanjem istih slogova i kojima je pripojeno značenje – baba, deda, papa, tata. Na ovom govorno-jezičkom stadijumu se reč povezuje sa osobom ili predmetom i na taj način dobija svoje značenje. Dete ume da pokaže gde zeka pije vodu, gde je pametna glava, zna da taši, podražava zvuke – mau-mau, av-av. Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara, poput – daj, evo, no-no. Dete može da fokusirano osluškuje i povremeno pokušava da imitira zvuke koje čuje, a na govorni podsticaj pokušava da ponovi reči.

12 – 18 meseci

Dete razume naloge poput – dođi, donesi, idemo. Imenovane predmete dete može da prepozna i pokaže (na zahtev). Ima aktivan rečnik od 6 – 8 reči, mama, baba, papa, tata, zna da upotrebi frazu od dve reči – daj to, daj vo, ajde mama i spontano imenuje poznate predmete. Obratite pažnju na ove govorne aktivnosti jer ukoliko izostaju delimično ili u potpunosti, može se posumnjati na oštećenje sluha.

18 meseci – 2 godine

Dete reaguje na zahteve da pokaže različite objekte (kuću, kapu), likove (batu, seku), razume naloge i pokazuje svoje i tuđe delove tela (lutkino oko, sekinu ruku, mamino oko). Pravi prosto proširene rečenice od 3 reči, zna da imenuje predmete kao što su lopram klјuč, sat, lutka i sl. Od predloga zna da razlikuje u (unutra), i (ispod). Odgovara na pitanje – Ko si ti? Kako se zoveš? Kako kaže maca? Priča dok se igra i može da saopšti šta želi. Rado i sa pažnjom sluša pesmice i priče. Ako govorne aktivnosti izostaju, neophodno je proveriti sluh deteta.

2 – 3 godine

Sebe zove imenom (ne kaže ja). Prepoznaje na osnovu slike funkciju predmeta – nešto što oblačim, nešto što jedem). Pokazuje prstima koliko ima godina. Oponaša neke zvuke. Rečnik je od oko 500 do 1000 reči. Zna da recituje pesmicu.

3 – 4 godine

Zna da opisuje radnje na slikama – bata se smeje, seka se igra, shvata razlike na najbazičnijem nivou (veliko – malo, bata – seka). Može da prepozna pravila igre (Ne lјuti se čoveče, Žmurke). Daje odgovor, razume pitanja: Šta radiš kad si gladan? Šta radiš kad ti je hladno? Broji redom do 5. Imenuje i prepoznaje 2 – 3 boje. Raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Govori potpunim rečenicama razumlјivo, o sebi i drugima i događajima u toku dana. Igra se izmišlјenih igara (izmišlјa uloge). Razlikuje levu i desnu stranu. Može da izrecituje pesmicu od tri strofe. Radoznalo prati sadržaje priča i postavlјa pitanja.

4 – 5 godina

Govor je gramatičan. Dete može da definiše jednostavne reči – šta je sunce, šta je jabuka. Prepričava priče koje je čulo. Izvršava tri uzastopna naređenja. Može da broji u nizu do 10. Može da prepozna osnovne razlike i sličnosti (po čemu su slične krava i ovca, po čemu se razlikuju riba i ptica). Zna koja životinja daje mleko, koliko nogu ima pas.

5 – 6 godina

Zna da imenuje dane u nedelјi, definiše jednostavne reči, prepričava priče koje je čulo, izvršava tri uzastopna naređenja – Idi do dnevne sobe, uzmi svesku sa stola i donesi mi je. Može da broji u nizu do 10. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova. Ima rečnik od oko 2000 reči i pravilno koristi sve elemente govora.

6 – 7 godina

Može da prepriča ispričanu priču. Može da razazna kojim slovom počinje određena reč. Vrši analizu i sintezu reči od 4 – 5 glasova – Šta sam rekla: K U Ć A? Koja slova čuješ kada kažem: seka? Zna da broji do 20 unapred i unazad. Zna da imenuje godišnja doba, da objasni razliku između njih. Opisuje slike i uočava uzročno posledične veze.

Polazak u školu

Jedan od najvažnih događaja u životu svakog deteta je polazak u školu. Trenutak kada će morati da odgovori na prve veće zahteve i obaveze. Pravovremene pripreme za školu olakšavaju detetu savladavnje školskog gradiva, smanjuju strah deteta od novih zahteva koji ga u školi očekuju i povećavaju sigurnost u sebe, odnosno podstiču njegovo samopouzdanje.

Ukoliko se ne otklone poteškoće u govoru i jeziku deteta pre polaska u školu, dete se može susresti sa nizom problema, teškoće pri usvajanju tehnika čitanja i pisanja, problemi u razumevanju pročitanog, računanju..

Problemi sa izgovorom se prepoznaju još u vrtiću, a oni se u najčešćem broju slučajeva odnose na onu decu koja ne mogu razlikovati glasove (S-Š, Š-Ž, Z-S, S-C, Z-C, LJ-J, Ć-Č…), ne izgovaraju glasove ili ih nepravilno izgovaraju a takvi problemi potencijalno prave velike poteškoće kod čitanja i pisanja. Roditelji zato moraju da obrate pažnju, a ukoliko primete takve poteškoće, neophodno je obratiti se logopedu i potražiti njegovu pomoć.

Takođe, neotklonjene govorno-jezičke poteškoće izazivaju kasnije lošu pažnju i koncentraciju deteta na časovima, ispodprosečna ili izuzetno loša postignuća na testovima, čak i kada je dete prosečnih i natprosečnih intelektualnih sposobnosti. Na taj način dete je onemogućeno da iskoristi svoj pun intelektualni potencijal prilikom savladavanja školskog gradiva.

Kod dece u predškolskom uzrastu očekivano je da pažnja traje oko 20-30 minuta, a već polaskom u školu pred njim se nameće zahtev za produženjem trajanja pažnje, obzirom da ono mora da bude u školskoj klupi 45 minuta, pre nego što dobije pauzu od 5 minuta za mali odmor.

Roditelji često prave grešku i smatraju da će decu pripremiti za školu time što će ih bombardovati gradivom prvog razreda, teraju ih da uče da čitaju i pišu (što je poželjno, ali ne i neophodno).

Od toga je mnogo značajnije da se kroz vežbe za produžavanje koncentracije i pažnje, obezbedi da dete sa polaskom u školu bude spremno da mentalno prisustvuje nastavi, da ume da sluša, razvija vizuelnu i slušnu memoriju. Na taj način mu se povećava sposobnost da kada krene u školu razume i delimično usvaja gradivo na samom času.

Zbog svega navedenog, u okviru redovnog sistematskog pregleda dece pre polaska u 1. razred osnovne škole, obavezan je odlazak kod logopeda i adekvatno testiranje. Poželjno je da se takav pregled odradi i ranije.